Кад порастем бићу
За ученике II4 наставница Ивана Милошевић и библиотекарка Слађана Галушка организовале су пројекат „Кад порастем, бићу“.
Ученици су разговаралаи са наставницом и библиотекарком о томе да ли је сваки посао важан и како треба бирати посао и писали су и на те теме.
Сваки посао је важан на свој начин - без зубара зуби не би били бели, а без мајстора ништа не би било поправљено.
Важно је радити, јер тада постајемо паметни. Кад људи не раде, они су несрећни.
Сваки посао је важан и сви су корисни јер помажу да нам живот буде лакши.
Најважније је да радимо посао који волимо јер смо онда срећни. Много је лакше живети ако радиш, него ако не радиш.
Без комичара и вицева свет би био тужан. Лекари лече тело, а музичари душу.
Сваки посао је важан без обзира на плату. Чистач зарађује мање, а архитекта више, али су оба посла веома важна.
Ватрогасци су важни јер спасавају људе, учитељи јер уче децу, полицајци хватају лопове.
Кад би сви радили како треба, наш град би изгледао као рај.
У оквиру пројекта ученици су писали тексти цртали на тему „Кад порастем, бићу...“
Након тога су имали задатак да напишу састав на тему „Мој узор“ и опишу особу која се бави њиховим будућим занимањем.
Кад порастем бићу...
Кад порастем бићу стоматолог. Стоматолог лечи зубе и уста. Носи белу униформу, а на устима маску. Има посебну столицу за пацијенте и инструменте за лечење зуба.
Стоматолог помаже људима да излече болесне зубе и он је заслужан за леп осмех.
Желим да будем стоматолог зато што је моја мама стоматолог. Волим ово занимање и то се неће променити. Не плашим се одласка зубару, нити поправљања зуба, као што се неки моји вршњаци плаше.
Замишљам како једног дана са мамом радим у нашој заједничкој ординацији.
Наталија Пајић
Мој узор
Мој узор је моја мама Нада. Она је стоматолог. Носи бели мантил, маску и рукавице.
Стоматолози су стручни људи који лече болести зуба и уста. Кад вас заболи зуб, стоматолог ће вам дати лек и поправити зуб.
Више пута сам гледала маму како људима лечи зубе. Увек је љубазна и пажљива са свима. Желим да кад порастем, обављам овај посао добро као моја мама. Маму јако радује моја жеља да постанем стоматолог.
Наталија Пајић
Кад порастем бићу
Моје жеље о томе шта ћу бити кад порастем су се стално мењале. Некада сам волела да будем певачица, куварица, докторка или спортисткиња.
Сада желим да постанем манекенка. То ми се допада зато што волим моду, разне фризуре и шешире. Посебно су ми омиљене хаљине и волим да их носим сваки дан.
Моја жеља за сада је ова, а надам се да ћу када порастем одабрати право занимање за себе.
Уна Марковић
Мој узор
То је једна манекенка по имену Ирена Шајк. Она има 33 године. Веома је лепа. Има смеђу косу и зелене очи. Висока је и згодна.
Не познајем је, али сам прочитала да је рођена у Русији и да је почела да се бави манекенством са 17 година.
Она је једна од најлепших жена на свету и веома је успешна у свом послу. Посебно ми се свиђа њена хуманост и што помаже људима којим аје помоћ потребна.
Она је мој узор зато што је лепа, племенита, упорна и борбена.
Уна Марковић
Кад порастем бићу
Прошлог месеца сам ишао са мамом код зубара. Мама се плашила, па сам одлучио да јој правим друштво.
Зубар је поправио зуб који је маму болео, па је из ординације изашла срећна. Посматрао сам шта зубар ради и одлучио сам да и ја постанем стоматолог.
Стоматолог носи рукавице и маску, а пацијент седи у зубарској столици. Зуби се поправљају разним справама и бушилицама. Мислим да је овај посао племенит и захтеван.
Да би неко постао стоматолог, неопходно је да заврши факултет. Посао стоматолога је важан јер он води рачуна о сваком лепом осмеху.
Стеван Живић
Мој узор
Желим да пишем о чики који је мој комшија и живи и ради у нашој згради. Зове се Предраг, а надимак му је Пеца. Он је зубар.
Стално га виђам у белом мантилу. Из његове ординације допире мирис који се мени много свиђа. Једном сам са мамом ишао код Пеце и он ми је показао зубарске алате. Био је насмејан и љубазан. Чика Пеца има ћерку Лану, па је добар са децом. Често је озбиљан јер размишља о лечењу зуба.
Када ми је гледао зубе и проваравао јесу ли здрави, схватио сам да је његов позив племенит. Пожелео сам да и ја постанем зубар зато што је тај посао занимљив.
Стеван Живић
Кад порастем бићу
Као и сва деца често размишљам шта ћу бити кад порастем. То се у мојој глави стално мења.
Од треће године идем на балет и замишљам како сам позната балерина и како играм н авеликој сцени. Одрасле чујем како говоре да балерине рано заврше каријеру и да треба још нека школа да се заврши уз то. Све друго што смислим да бих могла да будем кад порастем, брзо ме прође.
Планирам да савладам мсђионичарске трикове, а до тада ко зна? Можда будем и славна модна креаторка!
Дуња Костић
Мој узор
Мој узор је наставница балета из студија „Разиграно стопало“. Има дугу косу, увек је насмејана, драга и пуна љубави. Она је балерина. Када спремамо наступ, стрпљиво нас враћа да поновимо тачку, док све добро не савладамо. Разуме нас и труди се на нам што једноставиније објасни и најтеже покрете.
Када изведемо успешно наступ, увек нас награди бонбонама. Изабрала сам ту особу зато што желим да постанем као она, па чак и боља.
Дуња Костић
Кад порастем бићу
Желела бих кад порастем да будем научница. Желела бих да радим разне експерименте и да истражујем бактерије.
Замишљам себе као добитницу Нобелове награде. За мене наука значи лепота памети и истраживања нових ствари на овом свету, па бих зато волела да се бавим хемијом, физиком и математиком.
Катарина Цветковић
Мој узор
Мој узор је познати научник Никола Тесла. Он је имао кратку косу и бркове. Био је паметан и племенит човек.
Никола Тесла је у вези са својом професијом био упоран и визионар. Без његових проналазака не бисмо могли да замислимо свет. Био је скроман, а данас му се сви диве. Наука је била његов живот. Мама ми је нашла емисију о Тесли коју сам одгледала и која ми се много допала.
Схватила сам да ћу бити научница зато што добијам све петице.
Катарина Цветковић
Кад порастем бићу
Кад у животу човека дође време да треба да одлучи којим занимањем жели да се бави, мора да буде паметан јер ће то читавог живота радити, па би било лепо да то занимање воли и да ужива у свом раду.
Ја бих волела да постанем војни пилот кад порастем зато што су војни пилоти храбри, одани и живот би дали за своју отаџбину. Желим да упишем Војну академију и на њој да прођем разне авантуре и мисије. Желим да докажем да сам паметна и вредна свега онога што Војна академија тражи.
Уз све то, волела бих да додам да у свом послу желим да будем добра и пожртвована као моја учитељица Ивана Милошевић и моја мама Марина.
Желим да будем војни пилот и због серије „Војна академија“, али и убог мог тате јер је и он војни пилот. Волим небо и да се возим авионом, па често замишљам како и сама возим авион.
Можда будем и обичан пилот у путничким авионима.
Миљана Вулевић
Мој узор
Мој узор је мој тата Мирко. Он има кратку коврџаву косу црне боје и плаве очи и висок је.
Мој тата је добар, фин, поштен... Добар је у свом послу, био је војни пилот и јако добро је пилотирао. Чак је скакао из падобрана. Зна чему служи свако дугме на табли за управљање летења у авиону. Једном приликом ми је показао своју униформу.
Волела бих да у послу будем добра као он. Мој тата је био најмлађи у својој класи ¼.
Изабрала сам њега зато што живи са мном, зато што смо породица и зато што се бави занимањем које ће бити и моје.
Миљана Вулевић
